Čišćenje posle građevinskih radova: zašto jedan prolaz nikad nije dovoljan

Najčešći scenario izgleda ovako: izvođač završi, objekat se očisti, sutradan se useljava oprema i sve je ponovo u prašini. Naručilac misli da čišćenje nije odrađeno. Ekipa zna da jeste. Obojica su u pravu.

Građevinska prašina se ponaša drugačije od kućne. Nastaje sečenjem, brušenjem i mešanjem, pa su čestice mnogo sitnije i lakše. Ostaju u vazduhu dugo posle poslednjeg udarca čekića i zatim se polako talože. Očistiti objekat dok prašina još pada znači obrisati površinu ispod oblaka koji tek treba da se spusti.

Čišćenje posle radova ide u tri faze

Podela na faze nije način da se naplati više. To je jedini način da rezultat opstane duže od jednog dana.

Treća faza je ona koja se najčešće izbaci iz ponude da bi cena bila niža, i ona je razlog zašto objekat izgleda loše na dan primopredaje. Ako morate negde da uštedite, nemojte tu.

Prašina se usisava, ne briše

Brisanje suvom krpom i obično metenje podižu sitnu frakciju u vazduh, odakle se ona ponovo sleže. Vlažna krpa na gipsanoj ili cementnoj prašini pravi mulj koji se razmazuje i ostavlja trag koji se teško skida.

Redosled koji radi: prvo usisavanje svake površine, uključujući zidove, ivice, radijatore, unutrašnjost ormara i police, pa tek onda mokra obrada. Usisivač mora da ima filter koji zadržava sitnu prašinu, inače je samo prebacuje iz jednog dela prostorije u drugi.

Ventilacione rešetke i unutrašnjost kanala su zaseban problem. U njima se prašina zadržava i izlazi mesecima posle useljenja, pri svakom pokretanju sistema. Ako je sistem radio tokom radova, to treba proveriti pre primopredaje.

Ostaci materijala traže drugačiji pristup od prašine

Prašina je lakši deo posla. Ono što oduzima vreme su tačkasti ostaci koji su se već vezali za podlogu.

• Cementni i malterni veo na pločicama, često se ne vidi dok se pod ne osuši
• Ostaci lepka i fug mase u spojnicama i po ivicama
• Silikon i akril na staklu, profilima i sanitariji
• Kapi boje i grunta, na staklu i podovima
• Ostaci lepljivih traka i zaštitnih folija, posebno ako su dugo stajale na suncu
• Ogrebotine i mrlje od gipsa na stolariji

Svaki od njih traži svoju tehniku i svoje sredstvo. Ovde nastaje najveća šteta, jer se pod pritiskom roka poseže za onim što najbrže skida.

Šta uništava tek ugrađene površine

Nove površine nisu iste kao one koje su godinama u upotrebi. Fuga se suši nedeljama, premazi na podovima dostižu punu otpornost tek posle nekog vremena, a zaštitni sloj na stolariji je tanak. Sredstvo koje bi na starom podu prošlo bez traga, na novom može da napravi trajnu štetu.

Pre nego što bilo šta krene na veliku površinu, sredstvo se proba na skrivenom mestu i sačeka se da se osuši. To je nekoliko minuta koje štede zamenu obloge.

Ko šta čisti: granica prema izvođaču radova

Ovo se retko zapiše i skoro uvek postane sporno. Postoje dve različite stvari koje se obe zovu čišćenjem.

• Raščišćavanje gradilišta: uklanjanje šuta, ambalaže, viška materijala i alata. Po pravilu obaveza izvođača radova.
• Čišćenje objekta za useljenje: prašina, staklo, detalji, priprema za primopredaju. Posao specijalizovane ekipe.

Ako se ne razgraniči, dešava se da ekipa za čišćenje dođe na objekat pun šuta i izgubi dan na posao koji nije njen, ili da niko ne odnese materijal jer su svi mislili da je to onaj drugi.

Kada zvati i kako uklopiti sa ostalima

Čišćenje se planira zajedno sa rokovima radova, ne posle njih. Nekoliko pravila koja štede ponavljanje posla:

1. 1Zovite čim znate okvirni datum završetka, ne kad se radovi već završe.
2. 2Proverite da li dolazi još neko posle vas: montaža opreme, nameštaj, selidba. Ako dolazi, završna faza ide posle njih.
3. 3Obezbedite struju i vodu na objektu, zvuči očigledno a najčešće je prepreka.
4. 4Dogovorite gde ide otpad i ko obezbeđuje kontejner.
5. 5Ostavite razmak između glavnog i završnog čišćenja. Dan ili dva, da prašina padne.
6. 6Ako se objekat predaje naručiocu, poslednji prolaz neka bude neposredno pre primopredaje.

Kontrola pre primopredaje

Prašina se najbolje vidi pod uglom, ne odozgo. Prođite objekat sa bočnim svetlom ili baterijom uz površinu, tako se odmah vidi ono što se pri normalnom pogledu ne primeti.

• Gornje ivice vrata, dovratnika i ormara
• Unutrašnjost ormara, fioka i polica
• Radijatori, iza i između rebara
• Uglovi prozora, vodilice i unutrašnjost okvira
• Ventilacione rešetke i rasvetna tela
• Ispod i iza svega što se pomera
• Prilazi i stepenište, obično se zaborave jer nisu unutra

Ako se pri toj kontroli nađe prašina na visinama, to nije propust nego znak da još pada. Tada se čeka i radi još jedan prolaz. Ubrzavanje na tom mestu je jedino što sigurno ne funkcioniše.